Sign Up | Log In

Слив ријеке Требињчице

Ријека Требишњица је главни водоток у Источној Херцеговини и у природним условима била је највећа ријека понорница на свијету. Подручје слива ријеке Требишњице је, што се тиче природних карактеристика, изузетно добро истражено. Програмирана теренска хидролошка, геолошка, педолошка и друга истраживања на читавом простору Источне Херцеговине почела су практично послије Другог свјетског рата. &итаво подручје, које обухвата 6500 км2, третира се као јединствена водопривредна цјелина, а припада општинама:Гацко, Невесиње, Калиновик, Билећа, Требиње и Љубиње, с тим да се позитивни ефекти осјећају и на дијеловима доње Неретве и Приобалног појаса. Поједини објекти и постројења који технолошки припадају овом сливу, налазе се на територији Републике Хрватске и Херцег Босне (ХЕ Дубровник и РХЕ Чапљина).

Шири слив Требишњице је типично подручје Динарида, са свим феноменима који се на њему налазе. За хидроенергетски потенцијал од значаја су, поред ријечних токова, каскадно поређана и хидролошки затворена крашка поља, која се пружају од коте око 950 м.н.м. до 220 м.н.м. Подручје слива ријеке Требишњице је једно од најбогатијих падавинама у Европи. Оне просјечно годишње износе 1,800 мм. Неопсредно уз слив Требишњице се налази мјесто Црквице које има највеће падавине у Европи, просјечно 4,900 мм годишње.

Основна концепција коришћења вода на ширем простору слива ријеке Требишњице усвојена је водопривредном основом 1958. године, а поново новелирана новом водопривредном основом "Крашких поља Источне Херцеговине", 1967. године. Истом је предвиђено да се наподручју хидросистема Требишњица изгради седам хидроелектрана са пет акумулација. Поред хидроенергетског коришћења воде, омогућава се и наводњавање око 240 км2 обрадивих површина, од чега се на територији Републике Српске налази 175 км2.

Израда система се одвијала фазно, зависно од истражености појединих дијелова терена, стања пројектне документације и потреба за енергијом. За Прву фазу прве етапе градње, одабрани су објекти и постројења који имају наглашен хидроенергетски значај. Тако су изграђене ХЕ Требиње И и ХЕ Дубровник са великом акумулацијом Билећа, укупне запремине око 1.280 x 106 м3. Сви ови објекти и постројења су завршени и пуштени у погон до 1968. године. У оквиру Друге фазе прве етапе изграђене су ХЕ Требиње ИИ и ПХЕ Чапљина, које су пуштене у погон 1979. године.

Од укупно планираних седам хидроелектрана у оквиру Хидросистема Требишњица до сада су изграђене четири (Требиње И, Требиње ИИ, Дубровник и Чапљина) са укупном инсталисаном снагом 818 МW и просјечном годишњом производњом 2.777 ГWх. Сходно томе, од укупно расположиве снаге, већ је искориштено око 76%, а од могуће производње око 76%. Дио енергије од преведених вода се остварује на ХЕ Дубровник и ПХЕ Чапљина повећањем сати рада тих електрана. Пошто не постоји, за сада, договор о пођели те енергије, у овом моменту се рачуна да она припада ХЕ Требиње.

— Наводњавање

На Требишњици је било много кола за наводњавање. Тада су то била кола пречника 4-5 метара, израђена од дрвета. Кола су била широка око пола метра и већи део су заузимале лопатице, а мањи тзв. кутије. На те лопатице падала је вода и покретала коло а кутије хватале воду која би се искретала када кутија достигне највисочију тачку на колу. Вода би се искретала у направљено корито из којег је даље текла каналом слободним падом до њива.

Овај систем наводњавања је коришћен за наводњавање и дању и ноћу уз фењере, ако већ није било мјесечине. Захваљујући овим колима увијек је у пољу око Требишњице било зелено чак и током врелог љетног периода.
Ова ријека је била доста богата са рибом, па је била у многим навратима мета стрпљивих рибара који су ловили пастрмку и стругача.
Непосредно прије уласка у Ластву Требишњици притиче и ријека Сушица која у свом току пролази кроз Жупу, Јазину, и Ушће - градећи при том прелијепе природне и вјештачки изграђене базене. Ови вјештачки базени су грађени углавном за потребе млинова некад ( у Ластви и Јазини Шаховића млин - касније продан Бегенишићима ), те млин Ђајића. Данас се ти базени употребљавају углавном као купалишта.
12 11 10 9 7 6 5 4

NOTE: Many features on the Young Web site require Javascript and cookies. You can enable both via your browser's preference settings.

©2013 Young - Privacy Policy - Terms of Service..