Sign Up | Log In

Почетак политичке активности Милана Прибићевића

Милан је један од четворице браће Прибићевић, истакнутих српских првака из Хрватске. Реконструисано је његово деловање у периоду који је претходио уласку у парламент, предизборна кампања, рад у Уставотворној скупштини, као и остале активности током посланичког мандата.

Међу српским првацима из Хрватске истицала су се, већ пре уједињења, а и потом, браћа Прибићевић. Иако су сва четворица, ако не стално, бар повремено учествовала у јавном животу, политиком се, после Светозара, највише бавио Милан Прибићевић. Нешто млађи од Светозара, рођен 1877. године у Славонском Броду, Милан није живео много дуже од свог старијег брата. Умро је само годину дана после њега, 1937. у Монтреу, од маларије.

Иако политичар „по својој страсти за опште ствари”, како је приметио већ Драгољуб Јовановић, Милан Прибићевић је био и војник и земљорадник, па и писац. После петрињске гимназије, завршио је кадетску школу у Карловцу и Грацу и постао официр аустроугарске војске. Хабзбуршку монархију је, међутим, напустио већ 1905. године: по Светозаревом савету, дошао је у Србију и ступио у српску војску. Та одлука представљала је прекретницу у животу Милана Прибићевића: у слободној српској држави могао се несметано посветити националном раду. Убрзо је написао „Статут револуционарне организације Јужних Словена”, у ствари неку врсту програма рада на рушењу Аустро-Угарске и уједињењу Јужних Словена и постао један од оснивача и главни секретар „Народне одбране” (1908). И то није све. Милан Прибићевић је обилазио Србију и на зборовима по селима и градовима говорио о актуелним националним и социјалним питањима. Такође, уређивао је лист Словенски југ и био Србобранов дописник из Београда. У Србији је објавио и један приручник о аустроугарској војсци. А када су почели балкански ратови, Милан Прибићевић се борио и против Турака и против Бугара, учествујући у ослобађању Косова и Јужне Србије.

Из Првог светског рата (прво капетан, затим мајор) Милан Прибићевић изашао је са чином пуковника. Смело војујући на Церу, Гучеву, Јадру и у другим славним биткама тог рата, пружајући са својим трупама последњу одступницу српској војсци која се повлачила према Албанији, заслужно је одликован Карађорђевом звездом и Медаљом за храброст. Последње године рата Милан Прибићевић провео је у Америци, прикупљајући добровољце за Солунски фронт. Ангажујући се у борбама за ослобођење Србије, он није остао по страни ни када је решавано питање уједињења југословенских народа: у име Врховне војне команде, с Народним већем у Загребу водио је преговоре о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Завршетак Првог светског рата значио је и окончање војне каријере пуковника Прибићевића. Пришао је Демократској странци и, као њен члан, изабран је за посланика Уставотворне скупштине (1920). Тих првих поратних година у Милану Прибићевићу оживела је љубав према селу и сељаку. По селима Лике, Баније, Кордуна почео је да оснива сељачка већа и да уређује лист намењен сеоском становништву Српско коло.

Најзад, Прибићевићева емотивна везаност за село и сеоски начин живљења кулминирала је 1923. године када се повукао из политике, отишао на Косово и настанио у Великој Реци. У том селу у близини Вучитрна бавио се пољопривредом, попут свог млађег брата Адама који се настанио у суседном косовском селу Сврачак. Предузимљив, вредан, способан и добронамеран, Милан Прибићевић је, са својом супругом Ружом, утицао да у Велику Реку почну да продиру тековине савремене цивилизације. Ипак, живљење на селу није омело Прибићевића да се поново укључи у политику: 1927. године он је ушао у Савез земљорадника и постао идејни вођа земљорадничке левице. Године 1935. изабран је за народног посланика, али је, заједно са осталим изабраним посланицима земљорадничке левице, одбио да уђе у Народну скупштину. При крају живота подржавао је Удружену опозицију, залагао се за политику Народног фронта и за преуређење државе на принципу федерализма. Милан Прибићевић био је врло образован човек, говорио је неколико језика и бавио се књижевношћу. Већ у младости почео је да пише прозу и поезију. Објавио је већи број приповедака и једну драму.
ПОЧЕТАК ПОЛИТИЧКЕ АКТИВНОСТИ МИЛАНА ПРИБИЋЕВИЋА У КРАЉЕВИНИ СХС/ЈУГОСЛАВИЈИ (1918–1923)
6 5 4 3 1 0

NOTE: Many features on the Young Web site require Javascript and cookies. You can enable both via your browser's preference settings.

©2013 Young - Privacy Policy - Terms of Service..