owehujuje obucar k o r185 r186 r1 r2 r3
Ranulf Fajns ELITA UBICA

Četvorici hrabrih Ijudi –
Džonu, Majku, Majklu i Meku

„Nisam od takvog kova
Da se prijatelja u nuždi otresem.“
Šekspir, Timon Atinjanin
Preveli Ž. Simić i S. Pandurović. Celokupna dela Viljema Šekspira, knj. 6, Kultura 1966. (Prim. prev.)

PRVI DEO

1

Danijel nikad do tada nije putovao. Vankuver je tog čistog vedrog leta 1945. godine za ovog stručnjaka za ispitivanje ruda iz zabačenog sela na arktičkoj obali Aljaske bio pun čudesa. Razlog za ovo veselo putovanje bio je kraj rata u Evropi i povratak njegovog oca transportnim brodom tog dana.
Okruženi uzlepršanim zastavicama i kiicanjem ponosne rodbine, veterani su sišli iz parnog voza Kanadske pacifičke železnice, neki da obnove prethodne živote i Ijubavi, mnogi da se suoče s gorkom stvarnošću neostvarivih snova ili neočekivanih izdajstava.
Danijel nije primetio da mu je otac mršav i ispijen, pošto je i dalje bio krupan, a nosio je pakete uzbudljivih oblika umotane u šarenu hartiju za poklone.
Taksi je odvezao porodicu u jeftino svratište blizu mosta Lavlja kapija. Posle užine, kad su se prvi talasi uzbuđenja smirili, otac je dao dugo nameravanu izjavu.
„Imamo šest dana pre nego što nas parobrod odnese kući, patuljci moji.“ Niko nije znao zašto ih tako zove; znali su samo da ta reč ima dobro, toplo značenje. ,,I nikad nećemo zaboraviti te dane, pošto su Švabe zgažene zauvek i ponovo smo zajedno.“
Debela hrskava pita od borovnica pojela se do kraja i svi su spavali uprkos uzbuđenju, sve šestoro u jednoj sobi.
Dani su leteli u kaleidoskopu sreće. Gledali su ljude kako se skijaju preko nižih padina planine Grous na dugim daskama koje je naizgled bilo nemoguće obuzdati. Mnogi skijaši su padali, a Dan i njegova porodica smejali su se do suza.
Kočijama su se odvezli na dokove, kupili pečene jabu- ke i pošli da gledaju trgovce u fabrici šećera i preplanule posade na tegljačima. Hiljade vojnika i mornara vraćale su se transportnim brodovima, pa se porodica pridružila masi na dočeku. Bili su u zoološkom vrtu i na pantomimi, zurili u otmene izloge starog središta grada i radosno pevali u nedelju, jer majka i otac su bili revnosni prezbiterijanci, on odgajen u duhu Holandske reformističke crkve, a ona s poreklom iz pionirske loze iz Vajominga.
U nedelju pre nego što će krenuti parobrodom ka severu, otac je otkrio svoje veliko iznenađenje... U grad je došao putujući cirkus, pa će ga obići već te večeri.
Pre velike pustolovine progurali su se u prepunu crkvu i priključili se himnama i molitvama zahvalnicama žitelja Vankuvera za spasenje njihovih najbližih.
Zatim su otišli u cirkus.
Klovnovi, slonovi koji umeju da broje, žirafe, medvedi u kiltovima, kepeci, čovekoliko čudovište iz šuma Stenovitih planina, crnoputi maljavi ljudi, nagradno gađanje balona i kokosi s južnog Pacifika nataknuti na motke.
Danijel je imao samo pet godina, i rastao je među eskimskom decom, ali je umeo precizno i snažno da baca drvenu lopticu. Osim toga, vešto je gađao iz vazdušne puške, pod uslovom da ga niko ne požuruje. Blistao je od ponosa noseći pune ruke kokosa i drvenih meda.