owehujuje obucar k o r377 r378 r1 r2 r3
Robert Vilson - Slepi čovek iz Sevilje

Ovu knjigu posvećujem Džejn, i Miku i Hozeu
Slovo zahvalnosti
Pre nego što sam uopšte bio u stanju da se upustim u pisanje ove knjige,‭ ‬morao sam da dokučim kako funkcionišu policija i sudovi.‭ ‬Razgovarao sam,‭ ‬stoga,‭ ‬s većim brojem ljudi koji su se svi prema meni odnosili krajnje prijateljski i pružili mi dragocenu pomoć.‭ ‬Želeo bih da zahvalim predsedniku Okružnog suda u Sevilji Andresu Palasiosu,‭ ‬seviljskoj finansijskoj inspekciji i glavnom inspektoru Odeljenja za ubistva seviljske policije Simonu Bernardu Espinozi,‭ ‬koji je takođe bio izrazito predusretljiv,‭ ‬pruživši mi razne informacije o svom ličnom pristupu raznim slučajevima ubistava.‭ ‬Likovi koji se pojavljuju u ovoj knjizi,‭ ‬sa gorenavedenim titulama i funkcijama,‭ ‬ni na koji način ne mogu se dovesti u vezu sa stvarnim ličnostima,‭ ‬niti su profesionalni odnosi koji ih u životu vezuju u ovom delu predstavljeni na realističan način.
Želeo bih,‭ ‬takođe,‭ ‬da zahvalim dr Fernandu Ortizu Blasku,‭ ‬koji ne samo što mi je pomogao oko mog bolnog kuka već mi je dao razne zanimljive i,‭ ‬nadasve,‭ ‬validne podatke u vezi s uzgojem bikova i organizovanjem borbi ovih snažnih životinja.
Što se tiče tangerskog dela priče,‭ ‬imao sam tu sreću da me Frensis Beveridž upozna sa Patrikom Tersfildom,‭ ‬koji me je,‭ ‬opet,‭ ‬povezao sa Mersedes Gitom,‭ ‬koja je živela u Tangeru u vreme i posle Drugog svetskog rata.‭ ‬Svima im zahvaljujem na svesrdnoj pomoći.
Moja prijateljica Bindi Nort nije me odbila kad sam je zamolio da,‭ ‬okom ozbiljnog profesionalca,‭ ‬preleti preko dijaloga u ovoj knjizi i iskreno mi saopšti šta o njima misli,‭ ‬na čemu sam joj veoma zahvalan.
Glavni razlog nastanka ove knjige može se pronaći u mom druženju s Mikom Losonom i Hozeom Manuelom Blankom Markosom,‭ ‬inače žiteljima Sevilje.‭ ‬Njih su me dvojica,‭ ‬godinama,‭ ‬neiscrpno zasipali raznim podacima u vezi sa sadašnjošću i prošlošću Španije,‭ ‬Andaluzije i same Sevilje.‭ ‬Sem toga,‭ ‬teško je opisati s koliko su me dobre volje podržavali u toku moje spisateljske karijere‭; ‬vraćali su me iz mrtvih kad bih utonuo u žabokrečinu neuspeha i slavili sa mnom kad bi mi išlo dobro.‭ ‬Ovu sam knjigu posvetio njima,‭ ‬i to je,‭ ‬naravno,‭ ‬tek kap u moru moje zahvalnosti.‭ ‬Jer,‭ ‬uistinu,‭ ‬teško da ijedan čovek može pronaći bolje i odanije prijatelje.
Želeo bih naposletku da zahvalim svojoj supruzi Džejn,‭ ‬koja od moje malenkosti viđa uglavnom leđa povijena nad radnim stolom.‭ ‬Uprkos tome,‭ ‬ona mi je,‭ ‬kao što je uvek činila,‭ ‬i ovoga puta nesebično pomagala u prikupljanju građe,‭ ‬uredničkim okom nadgledajući celi-‭ ‬nu ovog literarnog poduhvata.‭ ‬A kad god bi me prekrio crni oblak sumnje,‭ ‬ona je bila tu da sumnju odagna.